Šestorica protiv Turske

Pozorišnu inicijativu koja istražuje degradaciju demokratije i uspon populističko-nacionalističkih režima i autoritarizma u Evropi.
Projekat je osmislio međunarodni kolektiv pozorišnih stvaralaca sa Kosova, iz Turske i zemalja EU.
Izvodi se na albanskom, engleskom i turskom jeziku.
PREMIJERA: 16. oktobra, Teatar ODA, Priština, Kosovo, 20 č.

Napisao: Jeton Neziraj / Režirala: Bljerta Neziraj / Uloge: Adrijan Morina, Ernest Maljazogu, Štepim Seljmani, Verona Kodža, Aljbina Krasnići, Don Šalja / Scenografija: Aliće Vanini / Koreografija: Đerđ Prevazi / Muzika: b>Gabrijele Marangoni / Kostim: Blagoj Micevski / Svetlo: Frabricio Viskonti, Jan Perego / Pomoćnik rediteljke: Sovran Nrecaj / Umetnička direktorka: Aurelja Kadriju / Istraživanje: Ljatra Demaći / Odnosi s javnošću i komunikacije: Nataša Tripni / Razvoj i finansiranje projekta: Sven Škorić / Prevod: Aleksandra Čener.

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo o datumima premijere i gostovanjâ do kraja 2024.

Premijera: oktobra u 20 č. u Teatru ODA u Prištini.
Karte: 044/049 246 555 ili na info@qendra.org

Reprize: i 18. oktobra u 20 č. u Teatru ODA u Prištini.
Karte: 044/049 246 555 ili na info@qendra.org

oktobra u 20.30 č. u okviru kosovsko-albanske pozorišne smotre (Kosovo Albania Theatre Showcase) u Tirani.
Ako biste želeli da prisustvujete kosovsko-albanskoj pozorišnoj smorti u Tirani (20.X–2.XI), molimo da nam pišete na info@qendra.org.

novembra u 20 č. u Gradskom pozorištu u Gnjilanu.
Karte: 045 222 525

novembra u 20 č. u Gradskom pozorištu “Adrijana” u Uroševcu.
Karte: 044/048 121 306

novembra u 20 č. u Teatru ODA u Prištini.
Karte: 044/049 246 555 ili na info@qendra.org

decembra u 20 č. u Teatru ODA u Prištini.
Karte: 044/049 246 555 ili na info@qendra.org

O produkciji:

Godine 2018. šestorica učitelja iz Turske uhapšena su na Kosovu i proterana u Tursku. Njihove kosovske boravišne dozvole su poništene zato što su navodno predstavljali pretnju nacionalnoj bezbednosti. Njih šestoricu su potraživali u Turskoj zbog njihovih navodnih veza s prognanim propovednikom Fetulahom Gulenom, čiji je pokret okrivljen za pokušaj državnog udara 2016. godine.

Otada je u Turskoj uhapšeno ili otpušteno na desetine hiljada navodnih Gulenovih pristalica. Mnogi od njih ističu da su nevini. Gulen poriče da su on ili njegove pristalice umešane u pokušaj svrgavanja Erdoanove vlade.

Od dolaska na vlast 2002. godine, Redžep Tajip Erdoan sproveo je radikalan preobražaj Turske. Predstava Šestorica protiv Turske donosi nijansirano viđenje Erdoanove Turske i pita zašto društva zasnovana na pluralizmu ne ispunjavaju svoja obećanja. Zašto se toliko političara danas oslanja na sve represivnije ideologije?

Šestorica protiv Turske postavljaju aktuelna pitanja o moći represivnih režima izvan njihovih granica. Usled osetljivosti te teme u Turskoj, ni put do proba i stvaralačkog procesa nije bio lak.

Komad Šestorica protiv Turske napisao je Jeton Neziraj, jedan od najpoznatijih kosovskih dramskih pisaca u inostranstvu. Neziraj je bivši umetnički direktor Narodnog pozorišta u Prištini, a napisao je više od 20 komada, koji se igraju širom Evrope i SAD. Nemački pozorišni časopis “Teater der cajt” (Theater der Zeit) nazvao ga je “balkanskim Kafkom”.

Predstavu je režirala Bljerta Neziraj, čije su produkcije za Ćendra multimediju do sada gostovale u Lozani, Milanu, Beču, Hamburgu, Lionu, Bernu i Njujorku. Ove godine je već režirala novu verziju komada Balkan Bordello u Upsali (Švedska). Bljerta se usavršavala pri Laboratoriji za reditelje pri Linkoln centru (Lincoln Center Theatre Directors Lab). Između ostalih, osvojila je i nagradu za najboljeg pozorišnog reditelja na Kosovu za 2020. godinu.

Govoreći o produkciji, Jeton Neziraj je rekao:

Tih dana, dok smo na svojim televizorima gledali snimke hapšenja šestorice turskih državljana, ljudi su se opravdano pitali: kako je moguće da se takva mafijaška otmica dogodi u zemlji koja se izdaje za demokratsku, kao što je Kosovo, i svakako uz odobrenje i nadzor kosovskog državnog rukovodstva? Otmica je razotkrila krhkost kosovskih državnih institucija, koje su i dalje taoci političkih i ekonomskih hegemonija moćnih zemalja. Međutim, taj događaj svima nama je poslužio i za nauk: autoritarizam nije “izolovano ostrvo”, već teži razmnožavanju i širenju, kao što je u prošlosti bilo sa fašizmom. Ova produkcija jeste osuda “semenja fašizma” koje sade i neguju širom Evrope sadašnje (i buduće) autoritarne vođe, na kontinentu koji uopšte nije imun na fašizam – zapravo, upravo je suprotno.

Ćendra multimedija je kulturna organizacija sa sedištem u Prištini, Kosovo, koja se prevashodno bavi savremenim pozorištem i književnošću. Ka produkcijska kuća, Ćendra multimedija stekla je ugled produkcijama nekih od najaktuelnijih i najprovokatnijih komada u jugoistočnoj Evropi, izvedbi koje publiku navode na raspravu. Ćendra multimedija je do sada sarađivala na koprodukcijama s pozorišnim ustanovama širom Evrope i SAD, uključujući Folksbine (Volksbühne) u Berlinu i La MaMu u Njujorku.

Šestorica protiv Turske stižu nakon Ćendrinih uspešnih evropskih turneja s predstavama “Pregovorima do mira” (Negotiating Peace) 2023. i 2024. godine, “Projekat Handke” (The Handke Project 2022. i 2023. i Balkan Bordello, koji je tokom 2021. i 2022. godine igran na gostovanjima po Kosovu, u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji, kao i u La MaMi u Njujorku. Međunarodna štampa redovno piše o Ćendrinim produkcijama, uključujući “Njujork Tajms” (i>UK), “Špigel” (Der Spiegel, Nemačka), “Republiku” (La Repubblica, Italija), “Teater hojte” (Nemačka) i “Stejdž” (The Stage, UK).

Razuzdani, drskii apsurdistički, (njegovi komadi) prizivaju Ibzena, Molijera i Kafku, u besu protiv korupcije i nepravde. “Gardijan” o Jetonu Neziraju

Političko pozorište za onaj trenutak kada vas političari zaista iznevere. Exeunt o radu Bljerte Neziraj

Izvor: QENDRA.ORG

ŠESTORICA PROTIV TURSKE

Zločin te šestorice (što na Kosovu nije zločin) bilo je to što su radili kao učitelji pri međunarodnoj mreži škola povezanoj s pokretom čiji je vođa Fetulah Gulen (trenutno u izbeglištvu u SAD). Njega i njegove pristalice optužuju predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan i njegova vladajuća Stranka pravde i razvoja (AKP) da su teroristi i organizatori pokušaja državnog udara pomoću oružanih snaga. I dok vlada progoni navodne guleniste širom sveta, ovaj komad ističe da se zloupotreba vlasti i nezakonito lišavanje slobode ne tiču isključivo Turske – a Kosovo je dobro mesto za početak.

Izvor: stranica Jetona Neziraja na Fejsbuku

Šestorica protiv Turske: parabola o degradiranju demokratije

Nik Odi razgovara s dramskim piscem Jetonom Nezirajem i rediteljkom Bljertom Neziraj o Šestorici protiv Turske, njihovoj mračno komičnoj predstavi o posledicama pokušaja državnog udara u Turskoj 2016. i dugim pipcima represivnih režima.

S podnaslovom koji glasi “politički komad, nadahnut stvarnim događajima”, Šestorica protiv Turske najnoviji je proizvod spisateljsko-rediteljskog dvojca Jetona Neziraja i Bljerte Neziraj. Pošto probe uveliko traju, već se pomalja kao još jedan primer njihovog fino izbrušenog levičarskog promišljanja. Kroz crno-humorne vinjete u kojima se kombinuju medijski izveštaji s kafkijanskim likovima i aludira na Eshilovu tragediju Sedmorica protiv Tebe, ovaj komad secira borbu za vlast u Turskoj, koja je kulminirala pokušajem državnog udara 2016. (po sedmi put za šest decenija) – i njegovim posledicama koje su dovele do događaja kao što je izručenje šestorice turskih državljana sa Kosova Turskoj 2018. godine.

Zato ova produkcija prištinske kulturne ustanove ĆENDRA MULTIMEDIJA predstavlja širi komentar o mešanju velikih nacija u živote malih nacija, a istom se temom bave i drugi Jetonovi komadi, kao što su “Pregovorima do mira” (Negotiating Peace), u kojem se postavlja pitanje imaju li političari pravo da donose odluke u ime naroda, ili “Projekat Handke” (The Handke Project), koji ispituje etičke granice umetnikâ u politici.

Šestorica protiv Turske, međutim, nije zapaljivo dokumentarno pozorište, kakvo bi se moglo očekivati. Neziraj odoleva iskušenju da dokumentuje vizantinski sukob Erdoana i Gulena i umesto toga opredeljuje se za munjevitu satiru. Zato šestorica ljudi iz naslova komada dele pozornicu s Tajip-efendijom (predsednikom Turske), Hodža-efendijom (“propovednikom iz Pensilvanije, turskim Velikim bratom”), šefom kosovske tajne službe (“ljubiteljem nudističkih plaža”) i Džonom Smitom (“iz globalne agencije ‘Državni udari d.o.o.’”). Kada se tome dodaju još i jedan francuski kritičar, jedna mačka koja govori, lutke Karađoza i Hadživata i šašavi hor koji “nekada peva, nekada recituje, a nekada luta unaokolo, izgubljen u lancu događaja”, izgleda kao da su svi legitimne mete satire.

Osnovna premisa od početka nije zahtevala mnogo mozganja, kaže Neziraj. “Dok smo gledali na svojim televizorima snimke hapšenja šestorice turskih građana tih dana, ljudi su se opravdano pitali kako je moguće da se takva mafijaška otmica dogodi u zemlji poput Kosova, koje se predstavlja kao demokratska zemlja, a ipak uz dozvolu i naočigled naših vlasti?

“Kao i uvek, javnost je bačena u maglu zabune, kontroverznim i neuverljivim izjavama naših državnih zvaničnika. Ping-pong izjave letele su između Erdoana i kosovskog rukovodstva, nekad s rečima podrške, nekad kritike. A onda je neko, jedan nižerangiran državni službenik, završio na sudu – mislim da mu se i dalje sudi. Taj događaj povredio je i uvredio ljude na Kosovu, zemlji u kojoj se načelo gostoprimstva uzdiže do kulta.”

Učinak otmice te šestorice bilo je razotkrivanje krhkosti kosovskih državnih institucija, koje su i dalje taoci političkih i ekonomskih hegemonija moćnih zemalja. Na taj način Šestorica protiv Turske postaju osuda novog semenja fašizma koje širom Evrope sade i neguju sadašnje (i buduće) autoritarne vođe, na kontinentu čiji je imunitet na fašizam gotovo jednak nuli.

Podela uloga u predstavi mora da je bila izazov, imajući u vidu diplomatsku osetljivost komada? S tom primedbom se rediteljka Bljerta Neziraj ne slaže: “Ne mislim da je predstava kontroverzna, bar ne više nego ostale naše predstave u poslednje vreme. Ali uviđamo da je ovo osetljiva tema u Turskoj i sasvim razumemo oklevanje turskih glumaca da se pridruže produkciji. Zato smo žižu komada preusmerili na događaje na Kosovu i više ga približili Sedmorici protiv Tebe.”

U Eshilovoj tragediji, sedmorica ratnika predvode pokušaj, osuđen na propast, da se na presto Tebe dovede jedan od Edipovih sinova, napadom na njegovog brata. Broj šest je značajan zato što svi osim jednoga umiru, kao i zbog “Stola za šestoro”, opozicione koalicije koja nije uspela da smeni Stranku pravde i razvoja na izborima u Turskoj 2023. godine. Istorija – barem kada se dokumentuje u pozorištu – čini se nesposobnom za evoluciju.

“Borba za vlast jeste osovina koja povezuje oba komada – i ta je pojava stara koliko i čovečanstvo”, ističe Jeton. “U oba komada nailazite, s jedne strane, na vođu koji nije ispunio svoja obećanja kada je izabran i sada vlada nasiljem i terorom, a s druge strane je vođa koji, ne manje moćan, nastoji da zavlada po svaku cenu, čak i ako ona podrazumeva propast njegove vlastite zemlje.”

Šestorica protiv Turske strukturno prizivaju duh Eshilove drame na nekim neočekivanim mestima, uključujući trenutke kada prozu zamenjuju stihovi. Tu je i zaoštrena drama u pripovedanju događaja, što Bljertinoj režiji daje dodatne zadatke, kao što je uspostavljanje hora i njegove uloge, i proširuje dimenziju pripovedanja. “Iako je predstava zasnovana na događajima iz stvarnog života”, kaže ona, “odlučili smo da napravimo parabolu koja odražava političke i društvene protivrečnosti društava i van Turske i Kosova. Želimo da progovorimo o toj svugde rastućoj tendenciji, koja se završava autoritarizmom. Njome smo se već posredno ili neposredno bavili u našim ranijim predstavama, pa se i dalje nalazimo unutar našeg tematskog i estetskog ‘ekosistema’”.

“Svakako nas privlače političke teme koji na prvi pogled izgledaju kao nepovezani “istorijski incidenti”, dodaje Jeton. “Ali oni su zapravo simptomi razdobljâ bolesti, kada društva oboljevaju i zapadaju u začarane krugove, u kojima propadaju čitavi naraštaji. Autoritarne vođe su kao pčele matice ali sa suprotnom funkcijom: oni vode svoja društva u samouništenje. Sasvim je legitimno ako se bilo ko u publici – ili bilo kojoj strukturi izvan kruga izvedbe i gledalaca – oseti frustriranim ili uvređenim. Što se nas tiče, mi jednostavno ne možemo izaći u susret interesovanjima i očekivanjima svakoga u publici, a još manje strukturama moći i zakulisnim skupinama koje u delovima sveta poput našeg nastoje da uguše svaki glas kritike i svaki pristup mimo sopstvenog represivnog mišljenja.”

Satira je ubojito oruđe za ukazivanje na univerzalnosti te besmislene borbe za političku moć, a njome je moguće i istraživati specifičnosti, kao što je smrt preko 300 civila i vojnika na obe strane, ili nejasne granice između Erdoanovih i Gulenovih ambicija. U satiri nije uvek jasno ko su pozitivci a ko negativci, ali uvek znamo ko su žrtve.

“Kao i Sedmorica protiv Tebe, u našem pristupu ciljamo na objektivnost i ozbiljnost, čvrsto se svrstavajući uz žrtve i obične ljude, koji su uhvaćeni u klopku tog sudara Titana”, kaže Jeton. “Značajni momenti, naročito kada su u procesu – kada se istorija i dalje odvija i još uvek nije dobila svoj konačni oblik – često su zbunjujući i ostavljaju prostora tumačenju. Zato smo se u Šestorici protiv Turske trudili da ne izvlačimo nikakve zaključke. Ono čega se držimo jeste sudbina pojedinaca, građana koji na kraju moraju platiti račune svojih zločinačkih vođa. No, naravno, politička satira jeste nešto u čemu zaista uživamo i ostavljamo joj mesta u svakoj predstavi koju pravimo. Ona nam omogućava da zadremo dublje, s više “velikodušnosti”, u stvari o kojima često razmišljamo, ali ih iz raznih razloga ne izgovaramo naglas.”

Isplaćuje se očigledna dubina s kojom i pisac i rediteljka istražuju svoje teme. Među satirom ima i doslovnih navoda protagonista neuspelog prevrata, a Bljerta je radnji dodala i lutke iz tradicionalnog turskog pozorišta senki, koje koristi mimo uobičajenog formata, doprinoseći narativnom okviru. “Jetonov je scenario kratak ali zgusnut”, kaže ona. “Ima referenci i značenjskih slojeva koji povezuju događaje o kojima je pisao Eshil s onima koji se odvijaju danas. U komadu su izbegnuti nasilni narativi koji nam se danas nude sa društvenih mreža, plaćenih masovnih medija ili istorijskih knjiga, ali zato dobijamo izravno i smelo viđenje. Stoga i van Kosova i Turske, on takođe odražava i ono što se dešava u Slovačkoj ili Mađarskoj, Srbiji, Poljskoj, zemljama gde je demokratija počela da degradira. Demokratija zahteva da se radi domaći zadatak, što vođe zaboravljaju ili odbijaju. Zato je predmet ove predstave ono što se dogodi kada vlasti ne urade svoj ‘demokratski domaći zadatak’.”

Ali, dodaje, “teško je u ovom trenutku predvideti kako će on zaista odjeknuti na Kosovu, u Turskoj ili negde druge. Dok sam usredsređena na proces rada na probama, teško je razmišljati o stvarima takve prirode, koje jesu važne, ali nisu u mojoj moći”.

Jeton dodaje: “Upravo kao što turski umetnici u svojoj zemlji i van nje znaju kako da nađu najbolje načine za saopštavanje poruka koje su njima važne, tako i mi jednostavno radimo svoj posao, za sebe, radeći ono što radimo već preko 20 godina. I zato se nadam da će, kao i u Evropi, biti prilike da postavimo ovu predstavu i u Turskoj.”

Izvor: SEESTAGE.ORG