SCENSKO ČITANJE „UROTNIKA“ U BEČU
Subota, 19. oktobar
20h
Urania – Srednja sala, Uraniastraße 1, Beč

Režija: Boris Liješević
Glumci: Svetozar Cvetković, Isidora Minić, Dejan Dedić, Marko Grabež
Ulaznice: EVENTS.EVENTJET.AT

„Šta reći! Sve što se desilo pre osamdeset godina, ponavlja se danas. Na apsolutno svim frontovima—ekonomskom, političkom, religijskom, kulturnom, jezičkom, u sportu i modi, generalno kroz čitavo društveno polje—što znači i u intimnom, svedoci smo kako fašizam prodire u naše male zaštićene prostore i ruši naše prilično trapavo postavljene bedeme.
U Evropi, a samim tim i u Hrvatskoj, postoji tabu u vezi s rečju „fašizam“ kada je reč o savremenim političkim i drugim pojavama. Postoji desničarski ekstremizam, radikalna desnica, populizam, desničarski populizam, ali fašizam…: „nemoj to da kažeš,“ „živimo u demokratiji!“ „to su periferne, marginalne pojave, neinstitucionalne.“ Vreme je da sve te ostatke nedemokratske ideologije nazovemo onim što zaista jesu: fašistički. Oni nisu elementi fašizma; oni su fašizam!“
(Citat iz predstave, izgovara Daša Drndić)

Šta se događa kada, kršeći sve zakone prostora i vremena, Bogdan, Borka, Mirko, Sem, Predrag, Svetlana, Saša, Miroslav, Daša i Danilo sretnu? I koja je njihova povezanost sa piscima čija prezimena su Bogdanović, Pavićević, Kovač, Mehmedinović, Matvejević, Slapšak, Hemon, Krleža, Drndić i Kiš? U kojoj zaveri učestvuju? Na kakvu akciju nas pozivaju? Na osnovu tekstova objavljenih u ediciji Zajednička čitaonica, stvoren je ovaj uzbudljiv splet glasova, jezička i umetnička polifonija koja ubedljivo dokazuje da, iako se danas nalazimo podeljeni na nekoliko različitih država, i mnogi od nas u dijaspori, jedni drugima nismo stranci. Jer u književnosti, pasoši i vize nisu potrebni.

Veze koje među svima nama postoje, na osnovu zajedničkog društvenog vlasništva jezika kao i velike književne baštine, mnogo su jače od destruktivnih sila koje su u proteklih nekoliko decenija nanele više štete nego što smo mogli da zamislimo. O toj šteti govori se u ‘Zaverenicima’, kao i o zaveri za drugačiju, bolju budućnost. Književnost ima ključnu ulogu u tome, jer nam je mašta sada potrebnija nego ikad. Čitaoci i gledaoci, koji govore, koriste, stvaraju i dišu zajedničkim jezikom, i kojima on jedino pripada bez obzira gde se nalaze, pozvani su u avanturu, ili možda bolje rečeno, putovanje čitanja, otkrivanja, razumevanja i promišljanja. Ovo je svedočanstvo o upornosti optimizma i čvrstom uverenju da će veze na kojima počiva književna republika na evropskom Jugu nastaviti da žive. Uprkos svemu i protiv svih prepreka.

Predstava Urotnici deo je projekta Zajednička čitaonica, koji je pokrenulo i realizovalo Udruženje KROKODIL uz podršku CCFD – Terre Solidaire.
Koprodukcija: My Balkans.